Dečja endokrinologija

Endokrinologija je grana medicine koja se bavi proučavanjem endokrinog sistema, odnosno žlezda koje proizvode hormone.

Hormoni su ključni za regulaciju mnogih telesnih funkcija, uključujući rast, metabolizam i reprodukciju.

Pravilna dijagnoza i lečenje endokrinih poremećaja su od suštinskog značaja, posebno u dečjem i adolescentnom uzrastu.

Hormonski poremećaji mogu imati dugoročne posledice na zdravlje i razvoj deteta, uključujući uticaj na fizički rast, emocionalno stanje i opšte blagostanje.

Sadržaj:

Simptomi

Poremećaji rasta

Poremećaji rasta mogu se manifestovati usporenim napredovanjem, što može biti posledica endokrinih oboljenja kao što su nedostatak hormona rasta, hipotireoza ili hipopituitarizam.

Takođe, neendokrini faktori poput genetskih predispozicija ili nutritivnih deficita mogu doprineti ovom problemu.

Problemi sa štitastom žlezdom

Problemi sa štitastom žlezdom, poput uvećanja žlezde (gušavost), mogu nastati usled nedostatka joda ili autoimunih bolesti kao što je Hašimoto tiroiditis.

Hipotireoza i hipertireoza mogu biti izazvane disfunkcijom same žlezde ili poremećajem u regulaciji hormona.

Poremećaji puberteta

Poremećaji puberteta uključuju preuranjeni i zakasneli pubertet.

Preuranjeni pubertet može biti uzrokovan hormonalnim poremećajima ili genetskim faktorima, dok zakasneli pubertet često proizađe iz nedostatka hormona ili hroničnih bolesti.

Poremećaji menstrualnog ciklusa kod devojčica

Primarna amenoreja, kada devojka nije dobila prvu menstruaciju, može biti uzrokovana kongenitalnom adrenalnom hiperplazijom, Turnerovim sindromom, testikularnom feminizacijom, hiperprolaktinemijom ili autoimunskim bolestima jajnika.

Oligomenoreja, koja podrazumeva manje od šest ciklusa godišnje, može se javiti zbog policističnog ovarijalnog sindroma (PCOS), stresa, promena telesne težine ili hipotireoze.

Gojaznost i metabolički sindrom

Gojaznost može biti posledica prekomernog unosa kalorija, ali i hormonalnih poremećaja poput hipotireoze ili insulinske rezistencije. Metabolički sindrom je povezan sa genetskim faktorima, stilom života i gojaznošću.

Simptomi hipoglikemije

Hipoglikemija može nastati kao posledica dijabetesa tipa 1 ili tipa 2, nepravilnog unosa hrane ili prekomerne upotrebe insulina ili drugih lekova.

Takođe, može biti uzrokovana endokrinim poremećajima koji utiču na regulaciju šećera u krvi.

Kako izgleda pregled

Tokom prvog pregleda, lekar će obaviti razgovor s roditeljima i detetom, postavljajući pitanja o zdravstvenoj istoriji, simptomima i porodici. Bitno je naglasiti sve promene u ponašanju, rastu i razvoju.

Fizički pregled uključuje procenu rasta i razvoja, pregled štitaste žlezde, merenje telesne mase i visine, kao i pregled genitalija i ostalih telesnih sistema.

Dijagnostički testovi mogu uključivati laboratorijske analize hormona, ultrazvuk štitaste žlezde, rendgenske snimke ili MRI. Ovi testovi pomažu u postavljanju tačne dijagnoze.

Lečenje i prevencija

Lečenje zavisi od specifičnog poremećaja i može uključivati:

  • Promene u ishrani i fizičkoj aktivnosti (kod gojaznosti).
  • Hormonsku terapiju (hormon rasta, hormoni štitaste žlezde).
  • Lekove za regulaciju nivoa šećera u krvi (kod dijabetesa).

Saveti roditeljima u vezi prevencije:

  1. Zdrav način života: Podsticati uravnoteženu ishranu i redovnu fizičku aktivnost.
  2. Praćenje rasta i razvoja: Redovno merenje visine i težine, kao i provere kod pedijatra.
  3. Obratiti pažnju na simptome: Brzo reagovati na neobične promene u ponašanju, energiji ili fizičkom razvoju.

Stručni tim:

prof dr Ljiljana Šaranac – specijalista pedijatar – endokrinolog

Zakažite pregled