Šta je alergijski rinitis?

Alergijski rinitis je zapaljenska reakcija sluzokože nosa koja nastaje usled izlaganja alergenima poput polena, grinja ili životinjske dlake. 

Ovaj poremećaj može značajno uticati na kvalitet života, izazivajući nelagodnost i otežavajući svakodnevne aktivnosti kod dece i odraslih.

Danas se smatra da bebe koje tokom prve godine često imaju potrebu da im se briše nosić, imaju više od 70% šanse da razviju alergijsku kijavicu u šestoj godini života.

S druge strane, bebe sa ekcemom takođe spadaju u rizičnu grupu za razvoj alergijske kijavice ili neke druge vrste alergije.

Ako dete tokom noći čujno diše, nemirno spava i često se okreće, to može značiti da traži položaj u kojem će lakše disati.

Ukoliko dete ujutru ustaje sa kijanjem, kašljem ili čak povraćanjem, verovatno je imalo problema s disanjem na nos tokom noći.

Takva deca mogu ujutru osećati bol u grlu, jer je disanje na usta neselektivno – za razliku od nosa koji filtrira i zagreva vazduh.

Jedan od znakova alergije u nosu je i učestalo trljanje nosića, kao da dete oseća svrab. Naravno, kod male dece su česte i prehlade, kada dete često “proslinavi”.

Sledeća faza problema s nosom može biti upala uha. Sekretorni otitis može izazvati konduktivnu nagluvost, pa dete prestaje da pravilno čuje, pojačava televizor ili počinje glasno da priča i viče. Na taj način problem sa nosom može uticati i na zdravlje uha.

Alergijski rinitis gotovo uvek prati noćni kašalj.

Sezonski i celogodišnji rinitis

Kada se dijagnostikuje, alergija može biti polenska i tada se smatra sezonskom.

Poleni drveća, trava i korova su najčešći uzročnici, a svaki od njih ima specifičan kalendar polenizacije. Drveće počinje da polenizuje već u februaru, trave postaju aktuelne u maju, dok korovi počinju krajem jula i traju do kraja septembra. U tim periodima mogu se preduzeti mere za prevenciju alergijskih napada.

Danas postoje sredstva koja sprečavaju da alergeni dođu u kontakt sa receptorima. Za decu stariju od 12 godina dostupna je vakcina protiv polena koja značajno ublažava simptome.

Iako je sezonski rinitis vezan za određeno doba godine, alergija je često doživotna, pa se simptomi mogu ponavljati svake godine.

Vakcinacija i tzv. imunoterapija pomažu u smanjenju nivoa antitela u organizmu deteta, što ublažava simptome. Takođe, dostupni su biološki lekovi koji ciljano smanjuju IgE antitela u krvi i na taj način suzbijaju alergiju. Ovi lekovi su dostupni tek nakon 12. godine života.

Sezonske alergije javljaju se svake godine u određenom periodu, dok su celogodišnje alergije, poput alergija na grinje i kućnu prašinu, prisutne tokom cele godine. Kako su ovi alergeni svuda prisutni, teško je potpuno ih eliminisati, ali postoje preporuke za održavanje doma i brigu o detetu koje mogu smanjiti rizik od simptoma.

Uzroci alergijskog rinitisa kod dece

Alergijski rinitis nastaje pod uticajem alergena, a potencijalni okidači mogu biti veoma različiti.

Najznačajniji trigeri uključuju zagađenje, vlagu i statički elektricitet u vazduhu, brzinu vetra, nagle promene temperature, pa čak i alergiju na hladnoću. Jesenji, zimski i prolećni virusi dodatno doprinose razvoju simptoma i često deluju kao alergeni.

Kod dece bez alergije, obična kijavica prolazi za nekoliko dana, dok kod dece s alergijom simptomi mogu potrajati i do tri meseca.

Zbog toga se preporučuje preventivno delovanje na početku školske godine. Škole su često izvori virusa i grinja, pa je septembar, kao početak školske sezone, posebno kritičan period i u alergološkom kalendaru se označava kao visokorizičan.

U tom periodu važno je započeti odgovarajuću terapiju kako bi se ublažili simptomi i sprečilo pogoršanje alergijskog rinitisa.

Dijagnostika alergijskog rinitisa

Dijagnostika se može raditi tokom cele godine, jer nivo imunoglobulina ostaje stabilan bez obzira na godišnje doba. Tek lek koji se primenjuje nakon 12. godine može smanjiti nivo ovih antitela.

Testiranje je moguće obaviti u bilo kom trenutku kada postoji potreba. Standardna procedura uključuje testiranje na 13 inhalatornih alergena, dok testiranje na alergije na hranu nije deo rutinske dijagnostike zbog ograničenog kliničkog značaja.

Ipak, hrana postaje značajan faktor kod alergija visokog stepena, posebno kada dete razvije alergiju šestog stepena, što može izazvati ozbiljne reakcije poput anafilakse. Ovo je najčešće slučaj kod alergija na kikiriki, koje su uobičajene kod dece s ekcemima.

Lečenje alergijskog rinitisa

Lečenje alergijskog rinitisa kod dece i odraslih sprovodi se prema standardizovanim protokolima prilagođenim uzrastu. Pridržavamo se međunarodnih smernica i preporuka.

Terapija može biti lokalna (npr. sprejevi za nos) ili sistemska, u zavisnosti od intenziteta simptoma i potrebe za širim delovanjem.

U početnoj fazi lečenje traje od 3 do 6 meseci, dok se kasnije terapija sprovodi preventivno, u periodima kada su alergije najizraženije.

Kućni saveti i preventivne mere

Važno je da u kući nema vlage ni buđi, jer oni mogu pogoršati simptome alergija. 

Takođe, čišćenje prostora treba obavljati kada dete nije prisutno, kako bi se izbeglo udisanje prašine. Površine treba da budu ravne i glatke, bez previše ukrasa, a knjige je najbolje držati u zatvorenim policama ili ormarićima.

Zavese i teške draperije nisu preporučljive, jer se retko peru i zadržavaju prašinu. Najbolje je koristiti pamučne prostirke ili tradicionalne krpare, posebno kod dece sa ozbiljnom alergijom na grinje.

Deci koja pate od alergija savetuje se da izbegavaju boravak u vikendicama, gostinskim sobama ili hotelima, posebno ako su prvi gosti, jer ti prostori često sadrže visoke koncentracije grinja koje mogu izazvati otežano disanje.

Posebnu pažnju treba posvetiti temperaturi u prostorijama gde dete boravi, naročito tokom spavanja. Optimalna temperatura za spavaću sobu je između 15 i 17 stepeni. Prekomerno zagrevanje prostorija može negativno uticati na razvoj pluća, dok je preporučena maksimalna temperatura za dnevne aktivnosti 18 stepeni. Nažalost, deca se često previše utopljavaju, što nije korisno za njihov razvoj.

Takođe, preporučuje se da dete ne boravi u kuhinji tokom pripreme hrane, kako bi se smanjila izloženost isparenjima i česticama iz kuvanja.

Komplikacija i povezana stanja

Ukoliko se alergijski rinitis ne leči na vreme, mogu se razviti ozbiljne komplikacije, poput polipa u sluzokoži nosa. Polipi su promene koje zahtevaju hirurško uklanjanje.

Sinusi mogu postati potpuno upaljeni, a kada se to dogodi kod dece starije od sedam godina, postoji rizik od razvoja alergijske upale sinusa (alergijskog sinusitisa). Ova upala može uzrokovati glavobolje i stalno curenje nosa.

Komplikacije se dodatno pogoršavaju sekretornim otitisom, što može dovesti do privremene nagluvosti. 

U nekim slučajevima, neophodno je ugraditi cevčice za drenažu tokom operacije kako bi se eliminisala tečnost iz uha.

Statistike pokazuju da čak 70% dece koja pate od alergijskog rinitisa razviju i alergijsku astmu tokom života.

Najsigurniji način da se alergijski rinitis drži pod kontrolom, leči a i preventira je zakazivanje pregleda kod nas.

Svakodnevna odlaganja mogu povećati rizik od ozbiljnih komplikacija, uključujući polipe, upalu sinusa, pa čak i alergijsku astmu.

Uzmite stvari u svoje ruke – zakazivanje pregleda danas može sprečiti potencijalne probleme sutra. 

Briga o zdravlju vašeg deteta je prioritet!

Autor: prim mr sci dr Spomenka Kovačević

Zakažite pregled