Mnogi roditelji strahuju da vakcinišu svoju decu jer su na društvenim mrežama čitali o štetnosti pojedinih vakcina.
Neke od zabluda su da vakcina protiv MMR-a izaziva autizam, da su konzervansi u vakcinama toksični, kombinovane vakcine su samo marketinški trik farmaceutskog sektora, vakcine uvezene u Srbiju su lošijeg kvaliteta, bolje je sačekati da dete bude starije i ojača, pa ga onda vakcinisati, sve boginje su u suštini bezopasne i za dete je bolje da preleži bolest i tako ojača imunitet. To su sve zablude bez naučne osnove, ali činjenice koje u roditelju probude crv sumnje.
Pokušaćemo da u narednom tekstu razbijemo sve mitove i zablude koje imate o vakcinama i sa nama pobedite neosnovani strah.
Kako funkcionišu vakcine? Razumevanje osnovnih činjenica.
Vakcine su medicinski preparati koji sadrže oslabljenog živog ili mrtvog uzročnika bolesti u nekim slučajevima, samo neki fragment uzročnika koji stimuliše imuni odgovor organizma da stvori antitela.
Antitela su posebna klasa proteina koja imaju određene specifičnosti u strukturi molekula. Te specifičnosti pomažu antitelu da „prepozna” uzročnika, te da aktivira imunološki sistem organizma da uništi tog uzročnika.
Vakcine ne „opterećuju” imuni sistem, već ga uče da se adekvatno bori protiv uzročnika bolesti. Nije moguće dobiti bolest nakon primene vakcine, jer se vakcinom unosi oslabljeni uzročnik bolesti koji nije u stanju da izazove bolest, ali pokreće naš imuni sistem da stvara antitela sa kojima se borimo protiv te bolesti.
Najčešći mitovi o vakcinama i istina o njima
Mit 1: Vakcine izazivaju autizam
Britanski hirurg Endru Vejkfild je 1997. u prestižnom medicinskom časopisu Lancet (The Lancet) objavio rad u kojem tvrdi da vakcina protiv malih boginja, zaušaka i rubeola (MMR) ima veze sa povećanim brojem slučajeva autizma među britanskom decom.
Nakon toga, objavljen je niz istraživanja koja negiraju vezu između MMR vakcine i autizma, Lancet je povukao Vejkfildov rad, dok je sam Vejkfild izbrisan iz registra lekara Velike Britanije.
Ono što povezuje autizam i MMR vakcinu je preklapanje perioda kada se kod dece dijagnostikuje autizam i vreme kada se prima vakcina.
Mit 2: Bolesti protiv kojih se vakciniše više ne postoje, pa vakcine nisu potrebne
Vakcinacijom su iskorenjene mnoge smrtonosne bolesti, primer za to je Variola vera ili u narodu poznate velike boginje.
Mit 3: Prirodni imunitet je bolji od imuniteta stečenog vakcinama
Iako se misli da su neke bolesti blage i bezopasne, itekako mogu da dovedu do ozbiljnih i teških komplikacija.
Vakcinacijom sprečavamo bolest, samim tim i njene komplikacije. U slučaju da i dođe do oboljenja kod vakcinisanih, klinička slika je mnogo blaža, samim tim neće doći do komplikacija jer je naš imuni sistem na vreme prepoznao uzročnika i krenuo u borbu protiv njega.
Mit 4: Vakcine sadrže štetne sastojke poput žive
Vakcine sadrže pomoćne supstance (adjuvanse) koji poboljšavaju imuni odgovor na vakcinu, kao i sastojke koji omogućavaju da se bezbedno primenjuju.
Vakcine predstavljaju biološke proizvode koji se daju prevashodno zdravim osobama i to najčešće deci, one podležu veoma rigoroznim kontrolama kvaliteta i efikasnosti. Takođe, sprovodi se detaljan nadzor nad svim neželjenim pojavama koje se javljaju nakon davanja vakcina i ispituje se da li su te pojave povezane sa datim vakcinama.
Ovakvim pristupom smanjuje se na najmanju moguću meru mogućnost da se u vakcinama nađu supstance koje bi mogle da imaju neki štetni efekat na osobe koje ih prime.
Mit 5: Previše vakcina odjednom može naškoditi detetu
Ne postoji ograničenje koliko se vakcina može primiti odjednom jer naš imuni sistem prepoznaje svaki fragment vakcine. Davanjem i kombinovanjem više vakcina istovremeno smanjujemo broj uboda i broj poseta lekaru, što za roditelje kao i samo dete ima veliku prednost.
Zašto su vakcine neophodne čak i za zdravo dete?
Da bi se stekao kolektivni imunitet, potrebno je da se vakciniše veliki procenat dece od 95–97% i na taj način štitimo i decu koja ne smeju da prime vakcinu jer boluju od nekog urođenog poremećaja imuniteta.
Svedoci smo epidemije morbila 2017. godine u Srbiji zbog niskog obuhvata MMR vakcinom. Pored Srbije, i zemlje u okruženju su se susrele sa istim problemom. Od 2023. godine traje epidemija velikog kašlja, takođe zbog pada broja vakcinisane dece.
Da li vakcine mogu imati nuspojave?
Svaka vakcina može da dâ reakciju, počevši od blagih kao što su otok, crvenilo i bol na mestu uboda, pojava temperature, do ozbiljnih komplikacija koje su na sreću retke kao što je anafilaktički šok.
Blage reakcije su znak da organizam reaguje i stvara antitela i one ne treba da zabrinu roditelja jer prolaze za dan-dva.
Saveti za roditelje koji imaju dileme oko vakcinacije
Najpouzdaniji izvor informacija oko vakcinacije je vaš odabrani pedijatar. Pitajte svog pedijatra sve što vas zanima o vakcinama.
U odojačkom periodu kada se primi najveći broj vakcina, deca imaju kratkotrajno pamćenje tako da im ubod ne stvara nikakvu traumu.
Sve nedoumice oko vakcinisanja možete razrešiti u našoj ordinaciji.
Autor: dr Maja Stojiljković
